Naziv projekta: „Samo ne autom“
Trajanje projekta: 1. maj – 30. novembar 2022.
Mesto: Beograd
Oblast delovanja: Zaštita životne sredine
Projekat „Samo ne autom“ ima za cilj promenu navika zaposlenih i načina dolaska na posao u privatnom, javnom i civilnom sektoru sa fokusom na održive vidove transporta kao što su pešačenje i biciklizam.
Prema podacima dobijenih iz plana kvaliteta vazduha, osnovnog strateškog dokumenta kojim se definiše upravljanje kvalitetom vazduha na teritoriji grada Beograda, zagađenje koje potiče od saobraćaja, zbog količine autobusa i automobila predstavlja vodeći izvor zagađenja vazduha u Beogradu. Uzrok je pre svega povećana motorizacija i rast broja automobila po glavi stanovnika od 3.5% godišnje.
Potrebno je da se ukupna raspodela putovanja u gradu promeni tako da se broj putovanja automobilom smanji sa 26% na 20%, a da se putovanja biciklom i električnim trotinetom povećaju sa trenutnih 1% na 10% od ukupnog broja putovanja.
Realizacijom ovog projekta se želi doprineti promeni navika zaposlenih i načina dolaska na posao u privatnom, javnom i civilnom sektoru sa fokusom na održive vidove transporta kao što su pešačenje i biciklizam, i to kroz koncept takmičenja među zaposlenima. Očekuje se povećanje broja kompanija i javnih ustanova čiji zaposleni idu biciklom, pešice, trotinetom ili javnim prevozom na posao, kao i veći broj angažovanih pojedinaca u kampanji koji će zagovarati ideju promena navika među svojim kolegama, i tako uticati da organizacije poslodavci obezbede adekvatne uslove za dolazak na posao biciklom (tuševi, bezbedno parkiranje i sl.)
Kroz kampanju „Samo ne autom“, poslovni sektor dobiće vidljivost, brend održivosti i socijalno i ekološki odgovornog poslovanja. Zaposleni će sticati kvalitetne navike i stvoriće se dodatni pritisak na donosioce odluka da postanu deo promene koja vodi ka održivom kretanju u gradovima. Sam koncept takmičenja podstiče takmičarski duh između kompanija i zaposlenih koje često model „biciklom na posao“ kampanje koriste kao vrstu tim bildinga, Kroz ovaj koncept, dodatno će se promovisati zdravi načini kretanja, tako što se poslodavcu komunicirati da su zaposleni zdraviji, raspoloženiji i da ređe odsustvuju sa posla ako se kreću biciklom (ili peške).
Naziv projekta: „Bicikl je zakon“
Trajanje projekta: 1. mart - 31. oktobar 2020.
Mesto: Beograd
Oblast delovanja: Zaštita životne sredine
Opšti cilj projekta „Bicikl je zakon“ je unapređenje kvaliteta životne sredine u gradskim sredinama, javnog zdravlja, narastajućeg problema zagađenosti vazduha i saobraćajnih zagušenja kroz zagovaranje održive urbane mobilnosti, izmenu zakonske regulative i aktivno sučeljavanje sa problemima saobraćaja u gradskim sredinama.
Javno će se zagovarati izmene Zakona o bezbednosti saobraćaja, postojeće regulative i donošenje novih propisa koji za cilj imaju unapređenje biciklističkog saobraćaja. Drugi specifični cilj je aktivna kampanja za povećanje biciklističkog saobraćaja u urbanim sredinama, gde je procenat putovanja biciklom značajno niži nego u ruralnim sredinama, a neophodnost za tim veća. Takođe, potrebno je prepoznavanje, stvaranje uslova, podizanje svesti i promocija biciklističkog saobraćaja kao efikasnijeg i održivijeg načina transporta u gradovima od strane nadležnih institucija i građana.
Projektni tim smatra da bi se donošenjem amandmana na predlog novog Zakona o bezbednosti saobraćaja koji je planiran da se donese tekuće godine, poboljšao položaj biciklista kao ravnopravnih učesnika u saobraćaju. Trenutno ne postoji praksa pozivanja strukovnih biciklističkih udruženja na sastanke u MUP/radnu grupu za izradu zakona gde bi se čuo njihov glas, kao predstavnika određene grupe građana. Javnim zagovaranjem unapredilo bi se učešće građana i ostvarila pozitivna praksa da udruženja budu deo radnih grupa, i identifikovali problemi sa kojima se građani suočavaju. Na taj način interesi građana bili bi predstavljeni u institucijama.
Udruženje Ulice za bicikliste osnovano je 2012. godine sa misijom promocije bicikla kao sredstva transporta u gradovima. Glavna oblast delovanja Udruženja je promocija i zagovaranje za bolje uslove za biciklistički saobraćaj u Beogradu i Srbiji. Udruženje je formirano zbog potrebe da se planiranje saobraćaja u gradu promeni sa automobilske na održivu mobilnost. Cilj udruženja je da nadležna tela, gradska i državna uprava razumeju da je ulaganje u automobilsku kulturu štetno za grad, i da se na duži rok odustane od koncepta automobilskog grada i umesto toga radi na povećanju prostora na ulicama grada za socijalne aktivnosti, pešačenje, bicikliranje i ostale zdrave i održive vidove saobraćaja koji su poželjni u modernim gradovima.
Projekat – naziv, opis projekta, cilj projekta, period i područje implementacije
Naziv projekta: Bicikl je zakon
Opis projekata:
Saobraćajne gužve i saobraćajni kolaps
Smart plan grada Beograda do 2030. godine predviđa saobraćajni kolaps na svim bitnijim beogradskim ulicama i raskrsnicama. Uzrok je pre svega povećana motorizacija i rast broja automobila po glavi stanovnika od 3.5% godišnje. Prema podacima broja registrovanih automobila, njihov broj se na beogradskim ulicama u odnosu na 2000. godinu duplirao. Sličan scenario neminovno čeka i sve veće gradove u Srbiji. Privatni automobili danas zauzimaju javni prostor, stvaraju saobraćajno zagušenje i samim tim čine gradove manje dostupnim i prohodnim. U ulicama zagušenim automobilima u potrazi za parking mestom ovaj vid transporta prestaje da bude efikasan, dok izgradnja dodatnih parkirališta postaje sve neisplativija za izgradnju i eksploataciju.
Iako se kvalitetan javni prevoz nameće kao mera koja je glavna alternativa automobilima, on ipak ne može odgovoriti na sve zahteve putnika. Fiksirane rute i redovi vožnje često ne odgovaraju svim njihovim potrebama. Ljudi imaju potrebu da idu na različite destinacije i menjaju vidove transporta te se bicikl nameće kao čisto, jeftino i efikasno rešenje, naročito u centru grada. Procenat radnih mesta u centru je u Beogradu veći od 35%, dok ovaj deo grada jedva da ima nekoliko stotina metara biciklističkh staza, mahom samo provizorno iscrtanih.
Zagađenje od saobraćaja
Srbija je prema podacima sajta Airvisual jedna od država u kojoj je u ovom trenutku vazduh najzagađeniji na svetu. Beograd je takođe nekoliko puta poneo neslavno mesto najzagađenijeg grada na svetu, uz još par gradova iz regiona. Danom za dan, gradovi u Srbiji su bili okovani smogom i maglom koje su otežavale normalan život građana. Zagađenje može izazvati teške bolesti od kojih godišnje umre čak 6.000 ljudi u Srbiji. Vazduh koji je zagađen udišu svi građani jednako, bez razlike na osnovu materijalnog statusa, privilegija ili položaja.
Koncentracije polutanata u zimskom periodu su posledica emisija iz industrije, saobraćaja i individualnih ložišta koja često koriste nekvalitetna fosilna goriva i imaju nepotpuno sagorevanje.
Kada se radi o zagađenju koje potiče od saobraćaja, prema podacima dobijenih iz plana kvaliteta vazduha, osnovnog strateškog dokumenta kojim se definiše upravljanje kvalitetom vazduha na teritoriji grada Beograda, ono, zbog količine autobusa i automobila predstavlja vodeći izvor zagađenja vazduha u Beogradu.
Podaci govore u prilog tome da saobraćajnice i raskrsnice u Beogradu funkcionišu na gornjoj granici iskorišćenja kapaciteta već duži niz godina. Posledično se na tim karakterističnim mestima beleže i najveća zagađenja vazduha koja su posledica saobraćaja. Uz indvidualna ložišta, saobraćaj je glavni izvor aerozagađenja, naročito u velikim centrima, poput Beograda i Novog Sada.
Ovo dodatno otežava činjenica da većina uvezenih polovnih vozila za pogon koristi dizel gorivo i da su najčešće euro 3 ili euro 4 standard motora koji najviše zagađuje, dok kupovna moć ne omugućava građanima da masovnije kupuju novija vozila sa euro 5 ili euro 6 motorom, kao ni hibridna i električna vozila.
Kardiovaskularne bolesti kao posledica fizičke neaktivnosti
Istovremeno, Srbija je u samom vrhu u svetu a i u Evropi po broju smrtnih slučajeva od kardiovaskularnih bolesti.
Kao jedan od primarnih uzroka smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti se navodi nedostatak fizičke aktivnosti, što pominje i nacionalni program za prevenciju kardiovaskularnih bolesti. Povećanje broja biciklista/kinja bi rasteretilo zdravstveni sistem jer je nesumnjivo dokazano da bilo koja povećana fizička aktivnost, te i vožnja bicikla smanjuje rizik od pojave kardiovaskularnih oboljenja. Prema podacima sa internet sajta Svetske zdravstvene organizacije (SZO), u Austriji je broj dnevnih putovanja biciklom 2009. godine bio 5%, najčešće na razdaljinama do 5 km. Prema procenama SZO, ovaj nivo upotrebe bicikla kao prevoznog sredstva spasio je 412 života koji bi bili izgubljeni zbog gojaznosti i fizičke neaktivnosti, a to je državi Austriji uštedelo 405 miliona evra.
Ciljevi projekta:
Opšti cilj projekta je unapređenje kvaliteta životne sredine u gradskim sredinama, javnog zdravlja, narastajućeg problema zagađenosti vazduha i saobraćajnih zagušenja kroz zagovaranje održive urbane mobilnosti, izmenu zakonske regulative i aktivno sučeljavanje sa problemima saobraćaja u gradskim sredinama.
Projekat prepoznaje tri grupe specifičnih ciljeva koji se ostvaruju kroz 1. zagovaranje, 2. kampanju i 3. promociju i podizanje svesti
Javno zagovaranje izmena Zakona o bezbednosti saobraćaja, postojeće regulative i donošenje novih propisa koji za cilj imaju unapređenje biciklističkog saobraćaja.
Drugi specifični cilj je aktivna kampanja za povećanje biciklističkog saobraćaja u urbanim sredinama, gde je procenat putovanja biciklom značajno niži nego u ruralnim sredinama, a neophodnost za tim veća;
Takođe, potrebno je prepoznavanje, stvaranje uslova, podizanje svesti i promocija biciklističkog saobraćaja kao efikasnijeg i održivijeg načina transporta u gradovima od strane nadležnih institucija i građana.
Projektni tim smatra da bi se donošenjem amandmana na predlog novog Zakona o bezbednosti saobraćaja koji je planiran da se donese ove godine, poboljšao položaj biciklista kao ravnopravnih učesnika u saobraćaju. Trenutno ne postoji praksa pozivanja strukovnih biciklističkih udruženja na sastanke u MUP/radnu grupu za izradu zakona gde bi se čuo njihov glas, kao predstavnika određene grupe građana. Javnim zagovaranjem unapredilo bi se učešće građana i ostvarila pozitivna praksa da udruženja budu deo radnih grupa, i identifikovali problemi sa kojima se građani suočavaju. Na taj način interesi građana bili bi predstavljeni u institucijama.
Biciklistima bi trebalo dozvoliti korišćenje žutih traka, jednosmernih ulica u suprotnom smeru, a trebalo bi i definisati obavezno bočno rastojanje prilikom preticanja biciklista u saobraćaju.
Trajanje projekta: 1.3.2020 - 31.10.2020
Područije implementacije: Beograd
Tim – ko sprovodi projekat, predstaviti ocd/medij i partnere ukoliko ih imate;
Tim : Projekat sprovode kao koordinator projekta predsednik udruženja Ulice za bicikliste Zoran Bukvić i asistent koordinatora projekta Tibor Moldovai
OCD: “Ulice za bicikliste” kao neformalno osnovano je aprila 2011. godine kada je bečki student na volonterskoj razmeni rešio da u Beogradu pokrene mesečne biciklističke vožnje kroz centar grada koje su u 300 gradova širom sveta poznate pod nazivom Kritična masa, koje za cilj imaju podizanje svesti o ravnopravnom učešću vozača bicikla u urbanom saobraćaju. One su kasnije postale više od toga, te je čitavo udruženje postalo jedno od najznačajnijih biciklističkih udruženja u Srbiji, ravnopravan i pouzdan partner institucijama kada je potrebno implementirati reforme u saobraćaju.
Misija Ulice za bicikliste je promocija bicikla kao sredstva transporta u gradovima, a vizija grad sa što manje automobila u kome se ljudi dominantno kreću biciklom, trotinentom, pešačenjem javnim prevozom pa tek onda automobilom.
Cilj udruženja je da nadležna tela, gradska i državna uprave razumeju da je ulaganje u automobilsku kulturu štetno za grad, da se na duži rok odustane od koncepta automobilskog grada, te promocija električnog javnog prevoza. Na taj način došlo bi do povećanja prostora na ulicama grada za socijalne aktivnosti, pešačenje, bicikliranje i ostale zdrave i održive vidove saobraćaja koji su poželjni u modernim gradovima što pospešuje zdravlje građana i građanki i smanjuje aero i zvučno zagađenje u gradu i pozitivno utiče na čovekovu okolinu.
Glavne aktivnosti:
1. Sastanci sa predstavnicima institucija i donosiocima odluka, relevantnim akterima
2. Medijska kampanja, pisanje saopštenja, medijska gostovanja, aktivnosti na društvenim mrežama
3. Biciklistička vožnja, kritična masa posvećena izmenama u Zakonu o bezbednosti u saobraćaju
4. Kampanja na ulicama Beograda sa bilbordima
5. Konferencija za štampu i predstavljanje brošure o bezbednosti biciklista
6. Okruli sto o bezbednosti biciklista i rasprava o zakonskim rešenjima
Očekivani rezultati:
Tokom trajanja projekta, projektni tim će održati sastanke sa predstavnicima MUP, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, lokalnim samoupravama, arhitektama, urbanistima i savetima za bezbednost saobraćaja. Informacije kao i rezultati ovih sastanaka, biće inkorporirani u studiju sa preporukama za unapređenje biciklističkog saobraćaja u Srbiji.
1.Održan okrugli sto sa 30 učesnika na kojoj će relevantni akteri diskutovati o stanju, preporukama i održivim rešenjima za biciklistički saobraćaj u Srbiji.
Na sredini projekta, projektni tim će održati okrugli sto na kojoj predstavnici biciklističkih udruženja, donosioca odluka, arhitekata, urbanista i drugih eksperata, medija, predstavnici kompanija i firmi, diskutuju o rešenjima za unapređenje biciklističkog saobraćaja u Srbiji;
2. Projektni tim je imao najmanje pet pojavljivanja u medijima tokom trajanja projekta i povećao je broj interakcija na nalozima na veb sajtu i nalozima na društvenim mrežama;
Projektni tim će kroz intenzivnu medijsku kampanju u tradicionalnim i novim medijima uticati na povećanu vidljivost i interesovanje za unapređenje biciklističkog saobraćaja, i imati mogućnosti da predstave svoju viziju razvoja biciklizma u velikim gradovima širem auditorijumu.
3. Zakupljenih 5 bilborda na dve nedelje na 5 lokacija u gradu Beogradu, na osnovu kojih bi se podigla svest vozača i građana o važnosti biciklističkog saobraćaja, ali bi se istovremeno uticalo i na donosioce odluka tako što bi bilbordi komunicirali problem bezbednosti biciklista, ali ukazivali i na MUP kao instituciju koja može da reši problem
Bilbordi predstavljaju deo medijske strategije koja za cilj ima komunikaciju sa građanima i to kroz podizanje vidljivosti biciklista i problema sa kojima se oni suočavaju. Bilbordi su postavljeni u vidu obaveštenja na pet frekventih lokacija u gradu, koje su od važnosti za bicikliste (Brankov most u Beogradu i Bulevar Mihaila Pupina i Bulevar Nikole Tesle. Ovo su ujedno i lokacije u blizini Ministarstva unutrašnjih poslova i Agencije za bezbednost saobraćaja kao bitnih institucija za izmene Zakona obezbednosti saobraćaja
4. Biciklistička vožnja, kritična masa sa između 700 i 1000 učesnika posvećena izmenana odredbi zakona na kojima učestvuju i predstavnici institucija, donosioci odluka i medija uz građane koji rade u kompanijama.
Tokom vožnje bi se predstavnici institucija upoznali u praksi sa problemima koje imaju biciklisti u saobraćaju. Institucije bi tako dale pozitivan signal biciklistima da misle o njima dok bi poseban akcenat dali građani koji su zaposleni u kompanijama koji predstavljaju potencijal za razvoj biciklističkog saobraćaja kao prevoznog sredstva od kuće do posla.
5. Objavljena brošura u 200 primeraka sa trenutnim stanjem propisa i regulativa i preporukama relevantnim donosiocima odluka za unapređenje biciklističkog saobraćaja u Srbiji;
Studija će sadržati tri poglavlja, trenutnu regulativu i propise koji određuju biciklistički saobraćaj u Srbiji, istraživanje stanja i potencijala koji postoje, i predloge i preporuke za izmenu propisa uz primere dobre prakse iz drugih, evropskih zemalja. Studija će biti predstavljena na konferenciji za štampu na kraju projekta. Studija će biti distribuirana na 20 adresa i kontakata relevantnih institucija i donosilaca odluka.
6. Održana konferencija za štampu za najmanje 15 učesnika i medija na kojoj je predstavljena studija sa preporukama za unapređenje biciklističkog saobraćaja u Srbiji.
Konferencija će obuhvatiti prezentaciju šestomesečnog rada na projektu, gde će biti predstavljena analiza stanja i iznete preporuke za unapređenje biciklističkog saobraćaja u Srbiji. Na konferenciju će biti pozvani relevantni akteri i donosioci odluka, kao i predstavnici medija čime će se maksimizirati rezultati javnog zagovaranja na projektu.