Okrugli sto pod nazivom „Bezbednost biciklista/biciklistkinja u Srbiji“ održan je u utorak, 15. septembra u Beogradu u organizaciji Udruženja Ulice za bicikliste.
Glavna poruka okruglog stola jeste da je neophodno doneti izmene zakona o bezbednosti saobraćaja, a glavni partneri za to su Ministarstvo unutrašnjih poslova i Agencija za bezbednost saobraćaja, uz predstavnike lokalnih samouprava.
Zahtevi biciklističkih udruženja odnosili su se na minimalno odstojanje od jednog metra prilikom preticanja biciklista od strane automobila, omogućavanje biciklistima da koriste jednosmerne ulice kao dvosmerne, kao i korišćenje žutih traka kao biciklističkih.
Na samom početku, predsednik udruženja Ulice za bicikliste, Zoran Bukvić, istakao je da se sve više biciklista nalazi u saobraćaju u gradovima Srbije, naročito od kada je počela epidemija korona virusa, jer se veći broj ljudi plaši da koristi javni prevoz, ali i da je bezbednost biciklista i dalje nedovoljno regulisana u našoj zemlji. Ono što je on izdvojeno kao najbitnije jeste problem sve većeg broja biciklista na ulicama za koje nije obezbeđen adekvatan prostor za kretanje.
Usled pandemije virusa i potrebe za sve većom distancom udruženje je napravilo kampanju „Prevari gužvu, sedi na bajs“. Sve više ljudi sada izbegava javni prevoz zbog prevelikih gužvi, tako da je bicikl trenutno najbolje rešenje, kako je objasnio predsednik ovog udruženja. Udruženje je uz podršku Beogradske otvorene škole i Američke agencije za međunarodni razvoj postavilo pet bilborda na kritičnim lokacijama u Beogradu čime se promovišu zahtevi udruženja i to u okviru evropske nedelje mobilnosti.
Druga predložena izmena u okviru Zakona o bezbednosti u saobraćaju jeste da postoji obavezno odstojanje prilikom preticanja biciklista. Kako je Bukvić istakao, biciklisti se ne osećaju sigurno po tom pitanju jer ih vozači motornih vozila ne gledaju kao ravnopravne učesnike u saobraćaju, već više kao smetnju.
„Nekom vrstom represije ili nekom vrstom kampanja treba doći do vozača motornih vozila i da im stavimo do znanja da biciklisti moraju da postanu učesnici saobraćaja i da nam je kao društvu bitno da ih imamo što više na ulicama“, dodao je Zoran Bukvić.
Još jedna kampanja koja je urađena jeste „Žuta traka za bicikliste“, kojim je apelovano na lokalnu samoupravu da se u određenim ulicama dozvoli korišćenje žute trake biciklistima, dok se ne reši problem uličnog prostora.
Udruženje je dobilo podršku grada Beograda za biciklističke ulice koje podrazumevaju kraće ulice u kojima je biciklistima dozvoljeno da idu sredinom same trake i tako izbegnu mogućnost da budu povređeni prilikom izlaska vozača iz automobila.
„Na taj način nadomešćujete nedostatak biciklističkih staza, pošto nije moguće napraviti ih svuda u gradu. Ne postoji nijedan grad u Evropi koji ima hiljade kilometara biciklističkih staza, nego se to rasporedi tako što imate biciklističke staze, zone usporenog saobraćaja ili biciklističke ulice“, objasnio je Bukvić.
Još jedan predlog jeste i dvosmerno kretanje biciklista u jednosmernim ulicama. Brisel je naveden kao primer grada u kome postoji takva ulica, a na osnovu studije sprovedene u ovom gradu, zaključak je da je ovakvo kretanje bezbedno koliko i kretanje u istom smeru sa motornim vozilom.
Udruženje ulice za bicikliste napravilo je i kratak film, koji je potom pušten na tribini.
Marko Trifković, predsednik Novosadske biciklističke inicijative, naveo je u Novom Sadu 2009. godine bilo dva odsto biciklista, dok je 2018. godine taj broj dosegao preko 30.000 biciklista na ulicama Novog Sada. Ono što je naveo kao problem jeste pitanje osvetljenja biciklista. Oni moraju imati svetlo napred i pozadi, a ukoliko se ono pokvari, potrebne su osvetljene pedale koje će pomoći vozaču nekog motornog vozila da ugleda biciklistu na putu.
„Mislim da postoje bolji načini na koje možemo da povećamo bezbednost saobraćaja za koje svi možemo da se složimo i da zajedno radimo. U nekoj uporednoj praksi se pokazalo da kad se radi zajedno i kada postoji ta intersektorska saradnja da se postižu mnogo bolji rezultati“, zaključio je predsednik Novosadske biciklističke inicijative.
Dragan Jovanović iz Udruženja građana Vozi ulice Šabac je rekao da je ovo udruženje građana protiv obavezne zaštitne opreme za bicikliste. Kao argumente naveo je da zaštitna kaciga ne štiti i da to nije zaštitna oprema. Potrebno je rešiti problem bezbednosti i uvesti mere koje će poboljšati odnos motornih vozila prema biciklistima kako bi se oni osećali sigurno na ulicama.
„Po mom mišljenju ideja o obaveznim šlemovima za bicikliste u saobraćaju je praktično legalizacija pozicije bicikliste kao glinenog goluba u saobraćaju“, naveo je Jovanović.
Potrebno je uvesti mere kojim će biciklista biti prihvaćen kao ravnopravan učesnik u saobraćaju, koji ima svoju infrastrukturu, pravila i obaveze, a ne uvesti obaveznu zaštitnu opremu i time davati poruku da je biciklista samo smetnja.
Vlada Nikolić iz Uprave saobraćajne policije prikazao je statistiku koja pokazuje da na godišnjem nivou postoji 55/56 poginulih biciklista. Problem predstavljaju raskrsnice, a najviše poginulih su maloletnici i lica starija od 60 godina, tako da oni spadaju u grupu najugroženijih. Oko 40 odsto biciklista pogine noću, dok se najveći broj saobraćajnih nesreća dogodi u naseljima. Trećina poginulih bilo je pod dejstvom alkohola, a u poslednjih 10 godina stradalo je 576 biciklista.
„S obzirom na to da smo još 2017. godine prepoznali da su stariji i deca najugroženiji u saobračaju, u saradnji sa Saobraćajnim fakultetom i Biciklističkim savezom grada Beograda realizovali smo projekat „Bezbedno na biciklu“ koji je bio namenjen deci različitih starosnih kategorija, od sedme do četrnaeste godine, gde smo im jednostavno davali savete, preporuke kako se ponašati, polako smo ih od uzrasta do uzrasta pripremali da posle dvanaeste godine mogu samostalno da učestvuju u saobraćaju“, rekla je Svetlana Miljuš, pomoćnica direktorke Agencije za bezbednost saobraćaja.
„Treba više raditi na merama koje se odnose na aktivnu bezbednost saobraćaja, sprečavati pojavu saobraćajnih nezgoda, a naravno da svi mi imamo i svoju ličnu odgovornost da koristimo elemente pasivne bezbednosti saobraćaja, prvenstveno koliko nam zakon nalaže, a onda i koliko mi imamo potrebu za tom vrstom pasivne bezbednost“, naveo je Ognjen Petar Todorović, načelnik Odeljenja za unapređenje urbane mobilnosti u Beogradu.
Njegov stav je takođe da što više biciklista imamo na ulicama, to će saobraćaj za njih biti bezbedniji. Razlog tome je što se vozači u gradu u kom nisu navikli na bicikliste, iznenađuju kada ugledaju jednog, dok u gradovima u kojima je to uobičajena pojava, vozači imaju svest o tome da su i biciklisti ravnopravni u saobraćaju.
Nakon ovog razgovora, tridesetak učesnika imalo je priliku da postavlja pitanja, a kako se okrugli sto završio koktelom, učesnici su mogli da i na marginama susreta popričaju i razmene mišljenja o biciklističkom saobraćaju u Srbiji.
Zagovaračka inicijativa Bicikl je zakon sprovodi se u okviru programa „Aktivni građani – bolje društvo: zagovaranjem ka saradnji i demokratskom razvoju Srbije“ koji realizuje BOŠ uz podršku američkog naroda putem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID).