U Beogradu je, u okviru projekta Bicikl je zakon, 24. juna 2020. održana konferencija za štampu udruženja građana Ulice za bicikliste, povodom zahteva za izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja.

Konferenciji su prisustvovali predstavnici nekoliko najznačajnijih biciklističkih udurženja iz Srbije kao što su Zoran Bukvić iz Ulice za bicikliste iz Beograda, Marko Trifković iz Novosadske biciklističke inicijative i Dragan Jovanović iz udruženja Vozi ulice iz Šapca. 

Na samom početku, Zoran Bukvić iz udruženja Ulice za bicikliste je predstavio kampanju Metar je bitan i značaj zakonskih izmena za porast biciklističkog saobraćaja u Beogradu i Srbiji. On je predstavio predloge koje su udruženja zajednički sa Sekretarijatom za saobraćaj uputila ka Vladi republike Srbije i Ministarstvu unutrašnjih poslova:

• Obavezno rastojanje od minimum jednog metra prilikom preticanja biciklista od strane motornih vozila; 
• Biciklističke ulice u kojima biciklisti imaju prednost;
• Dvosmerno kretanje biciklista u jednosmernim ulicama;
• Vožnja bicikla u žutim trakama za javni prevoz.

Bukvić je ukazao na to da je u ovom trenutku u toku pandemija i da je svuda u svetu potrebno urgentno delovati, jer je bicikl širom EU i u svetu prepoznat kao prevozno sredstvo koje omogućava fizičku distancu i u tom smislu ga treba što više promovisati i podržavati. Dodao je i da bicikl u gradovima odavno predstavlja rešenje za rast motornog saobraćaja koji sve više opterećuje kvalitet života u urbanoj sredini.

Marko Trifković iz Novosadske biciklističke inicijative je istakao da smo svedoci percepcije društva o tome kako biciklistička udruženja zahtevaju previše navedenim izmenama Zakona o bezbednosti saobraćaja. Međutim, Trifković je istakao da su svi modeli argumentovani i isprobani, te da postoje u drugim pravnim sistemima i pokazali su se kao veoma efikasni. Trifković je napomenuo da je to što se traži minimum zahteva i predstavlja u stvari veoma konzervativan pristup biciklističkom saobraćaju. 

Pozvao je predstavnike lokalnih samouprava na dijalog, te da prostora za njega ima još dosta, i da uz saradnju sa institucijama nije teško da postanemo zemlja koja unapređuje biciklisitčki saobraćaj i ide ka tome da se ugleda na primere dobre prakse kao što su to Holandija ili Danska. 

Trifković je istakao važnu činjenicu da privreda pokazuje značajno interesovanje proizvodnju i prodaju bicikala. Ponuda i potražnja u ovim vremenima su skočile, na servise se čeka i do nekoliko nedelja, te da čitave porodice dolaze i kupuju bicikle. Institucije i društvo stoga moraju razmišljati gde će mladi voziti bicikle i učiti da voze. Iako udruženja smatraju da neće svi oni ostati na ulicama, učenjem biciklisitčke kulture oni će ostati senzibilisani za druge bicikliste na ulici. Potrebno je da država ohrabri i podrži kupovinu bicikala, istakao je on. 

Na kraju svog izlaganja, Trifković je zaključio da postoji problem shvatanja u društvu šta su rekreacija i sport, a šta funkcionalnost saobraćaja i urbana mobilnost kad se radi o bicikliranju, te da postoji mnoštvo nejasnoća i kontradiktornosti u Zakonu o bezbednosti saobraćaja. On je naveo da su prema postojećim regulativama žute trake rezervisane samo i isključivo za javni prevoz, a zatim postoji kontradiktorna odredba da onda biciklista sme da vozi do jedan metar od ivice kolovoza. Obe odredbe se kose jedna sa drugom, istakao je on.

Dragan Jovanović iz udruženja Vozi ulice iz Šapca se nadovezao na izlaganje te istakao da su dva najveća problema biciklističkog saobraćaja u Srbiji zakonski propisi i saobraćajna infrastruktura. Saobraćajni establišment trenutno ne percipira biciklizam kao ravnopravan vid saobraćaja zajedno sa drugim. Problemi i izazovi postoje i u domenu pravnih propisa, te je on istakao da je potrebno da se poboljša zakonska regulativa, jer bi ta poboljšanja otvorila nove mogućnosti za rešavanje infrastrukturnih problema. U Šapcu je veliki procenat građana koji učestvuju u saobraćaju kao biciklisti, oko  15%, a sličan procenat je i u ostalim ravnim gradovima te veličine. 

On je podvukao da unošenje novih odredbi u zakon ne znači da će automatski sve žute trake i svi jednosmerni kolovozi automatski postati pristupačni biciklistima, nego bi samo bila kreirana zakonska mogućnost, a upravljači puta bi dobili mogućnost da odluče da li će i koje jednosmerne ulice biti otvorene u suprotnom smeru za bicikliste, kao i da se same pozabave problemom žutih traka u gradovima. U tom smislu pitanje bezbednosti ovakvih izmena nema potrebe postavljati u ovoj fazi, nego je to pitanje za upravljača puta, u svakoj konkretnoj terenskoj situaciji posebno.

Jovanović je dao slikovit cilj šta je ideja inicijative, a to je da uslovi za bicikliste budu takvi da svako od nas može da pusti svoje dete kroz grad biciklom i da se ne plaši za njegovu bezbednost u saobraćaju. Trenutno imamo situaciju da i najobičnija aktivnost kao što je kretanje biciklom , kroz grad predstavlja opasnost i izazov, a to je neprihvatljivo u civilizovanom gradu u 21. veku. Pogotovo kada imamo situaciju da zbog većih gužvi u saobraćaju raste broj biciklista na ulicama, i da je to slučaj sa svim gradovima u Srbiji. Brojevi ohrabruju, istakao je Jovanović.

Jovanović se složio sa ostalim govornicima, da se konzervativno pristupa zakonskim regulativama, te je dao primer da se trenutno smatra da je bezbedno preticanje bicikliste ono kada biciklista ne doživi nezgodu. Rastojanje od jednog metra je između biciklista i ostalih vidova saobraćaja je neophodno i zbog toga što biciklista tokom vožnje nailazi na različite prepreke, rupe, blato, kamenje, te je neophodno da vozači automobila ili autobusa budu senzitivniji za poštovanje ove odredbe. Zbog toga, potrebno je prvenstveno da imamo infrastrukturu koja će redukovati intenzitet potencijala fizičkog kontakta sa motornim saobraćajem, da bismo i vozače automobila i kamiona ohrabrili da poštuju bicikliste, istakao je on.

Na samom kraju konferencije, Zoran Bukvić je pozvao sve bicikliste i one koji bi želeli da bicikliraju, da dođu u subotu, 27. juna 2020. na Trg Nikole Pašića u Beograd na biciklisitčku vožnju sa ciljem da podrži izmene Zakona o bezbednosti saobraćaja.