Lokalne samouprave u Beogradu, Kikindi, Negotinu i Novom Kneževcu selektivnom primenom zakona primoravaju stanovnike tih mesta da plaćaju grejanje, kanalizaciju, odnošenje smeća i druge komunalne usluge, čak i kada ih ne koriste.

Stanovnici Novog Kneževca nisu ni u snu mogli da zamisle da će plaćati usluge kanalizacije iako nisu priključeni na kanalizacionu mrežu. Do problema je došlo jer su građani sami morali da finansiraju izgradnju priključka na mrežu, tj. da naprave izvod od svoje kuće do kanalizacione cevi koja prolazi kroz ulicu.

Kako nam je više Kneževčana reklo, trošak izrade priključka je znatno iznad njihovih primanja.

- Ja treba da platim uvođenje kanalizacije oko 80.000 dinara, a moja penzija je 30.000. Kako to da priuštim? - priča Đura Urošev.

Kada su naši sagovornici shvatili da ne mogu da plate priključenje na kanalizaciju, bili su razočarani. A onda je usledio sledeći problem - dobili su račune za kanalizaciju koju ne koriste. Đura nam je rekao:

- Dobio sam opomenu da će me tužiti zato što ne plaćam kanalizaciju, međutim kako da je plaćam kada nisam priključen.

Građani su mislili da je problem u javnom komunalnom preduzeću "7. oktobar" koje im je poslalo račune i opomene, ali problem je zapravo u odluci lokalne samouprave i Zakonu o komunalnim delatnostima.

Nadležni u Opštini Novi Kneževac su nam rekli da je lokalna skupština odlučila da su vlasnici kuća i drugih objekata "obavezni da iste priključe na javnu kanalizaciju u roku od godinu dana, a tamo gde se gradi nova ulična kanalizacija u roku od godinu dana od završetka izgradnje ulične kanalizacije".

Istom odlukom određeno je da "Obaveza plaćanja nastaje priključenjem objekta na javnu kanalizaciju, odnosno istekom roka za priključenje".

U Opštini smatraju da imaju pravo da propišu obavezu građanima da plaćaju uslugu koju ne koriste, jer član 13 Zakona o komunalnim delatnostima daje pravo lokalnim samoupravama da "propisuju način obavljanja komunalne delatnosti, kao i prava i obaveze vršilaca i korisnika komunalne delatnosti".

Kako nam je Gizela Rebaš rekla, ako je to u skladu sa zakonom onda će građani da obaveste i lokalne prevoznike kako da povećaju prihod:

- Imam dobru ideju. Idem u ENKA putnički prevoz, pa posle i u Kanjiški prevoz, da im dam dobar predlog, pred čijom kućom prođe njihov autobus neka oni naplate kartu, pa putovao neko ne putovao!

Gizela i ostali sagovornici ipak neosporno greše kada tvrde da toga nema nigde više.

U Beogradu, Kikindi, Negotinu i mnogim drugim mestima u Srbiji lokalne samouprave naplaćuju usluge koje nisu pružile.

Sudovi ne mogu da odluče da li na primer stanovnici ulice Kosmajskih partizana u selu Šiljakovac, pored Beograda, treba da plaćaju uslugu odnošenja otpada iako je sigurno ne koriste na isti način kao većina stanovnika Grada Beograda.  

Vozili smo se njihovom ulicom i zaista smo se uverili da je najbliži kontejner u koji stanovnici ove ulice mogu da odlože smeće, udaljen i više od kilometar i po od njihovih kuća. Zato su građani odlučili da ne plaćaju uslugu odnošenja smeća.

Međutim, lokalno javno komunalno preduzeće je tužilo sve naše sagovornike. Sudovi su troje od njih petoro oslobodili plaćanja, ali su odlučili da dvoje mora da plaća uslugu za koju se i u sudskim presudama konstatuje da je ne koriste.

Paradoks je i u tome što je Novica Milić, po odluci suda, u obavezi da plaća odnošenje smeća, a njegov brat Dragomir ne mora, iako su, kako nam je Dragomir rekao:

- Novicina i moja kuća su jedna do druge, plac do placa.

Sudovi u Beogradu, Zrenjaninu, Kikindi, Beogradu, Negotinu, Pirotu, Sopotu, itd. donose međusobno suprotne odluke. Do ovoga dolazi jer lokalne samouprave, pa i sudovi, biraju koji će zakon da poštuju, a koji ne.

Po Zakonu o zaštiti potrošača, korisnici komunalnih usluga mogu da prestanu da ih koriste, ako "nisu zadovoljni kvalitetom pruženih usluga", a kako neko može biti (ne)zadovoljan kvalitetom usluge koju nema?

Sa druge strane, zakoni o upravljanju otpadom i komunalnim delatnostima daju pravo lokalnim samoupravama da nametnu građanima da koriste i usluge koje oni ne žele.

Ipak, ni jedan zakon ne daje pravo komunalnim preduzećima da naplaćuju uslugu koju ne pružaju. Pitanje je zašto i kako sudovi mogu to da ignorišu.