Koja je uloga zemalja Zapadnog Balkana u sprovođenju nove razvojne politike Evropske unije, kako je pandemija uticala na proces evropskih integracija i da li je odgovor EU na aktuelnu krizu bio adekvatan i pravovremen samo su neka od pitanja na koja su učesnici Move.Link.Engage konferencije, koju organizuje Beogradska otvorena škola, dali odgovore. Drugi dan konferencije obeležili su Vladimir Bilčik, poslanik u Evropskom parlamentu, Dušan Reljić, šef briselske kancelarije Nemačkog instituta za međunarodne odnose i bezbednost, ali i Marija Desivojević Cvetković, viša potpredsednica za strategiju i razvoj u Delta Holdingu, Duško Vasiljević, ekspert Svetske banke i Milivoje Jovanović, predsednik udruženja Eneka.
U trenutku koji se ističe kao ključan za dalje odnose EU i država kandidata za članstvo, neophodno je usmeriti pažnju na političke elite i vlade koje su zarobile države i građanima oduzele pravo na participativnost. Iako građani u ovim državama većinski podržavaju članstvo u EU potrebno je da političke elite i donosioci odluka iskažu veću posvećenost procesu integracija što bi značajno uticalo i na percepciju Zapadnog Balkana unutar EU, istakao je Bilčik. EU bi trebalo da ne samo ostane svetionik solidarnosti već i da posmatra Zapadni Balkan kao integralni deo Unije. To su najvažnije poruke koje moraju jasno da se adresiraju, jer je proširenje jedina održiva strategija za Zapadni Balkan. Ukoliko želi da pokaže solidarnost, EU bi trebala da omogući jednak pristup resursima i isti tretman svim građanima sa ovih prostora, a da li će tako zaista biti ostaje nam da vidimo u narednim mesecima – zaključak je razgovora Bilčika i Reljića, koji je moderirao Milorad Bjeletić, izvršni direktor BOŠ-a.
Da li će i koliko kompanije zapošljavati u narednom periodu, kakva su predviđanja za pokretanje srpske ekonomije, i da li je kriza otvorila nove mogućnosti za saradnju, su bila neka od pitanja na koja smo takođe potražili odgovore u okviru narednog panela. Pandemija je naročito uticala na ekonomiju, pa je tako ukupna vrednost paketa pomoć́i na globalnom nivou trenutno 10.000 milijarda dolara, dok svetski javni dug iznosi 101% ukupnog svetskog BDP-a. Prilagodljivost nacionalnih vlada i javnog sektora je bila neminovna, a isti put pratili su i privatni i civilni sektor. Poslovna zajednica ne samo da je prilagodila, nego je skoro u potpunosti promenila način poslovanja, a određeni sektori su pretrpeli velike gubitke poput ugostiteljstva i turizma. Samim tim, pitanje partnerstva i solidarnosti svih sektora je trenutno jedno od ključnih pitanja.
Sa tim u vezi neophodno je da država preduzme ciljane mere ekonomske pomoći kako bi otklonila posledice krize i pomogla malim i srednjim preduzećima kao i najugroženijim sektorima, a posredno tako uticala i na kompanije koje sa njima posluju. Pored toga, važna je i briga o zaposlenima i prilagođavanje na novu normalnost rada. Važno je uticati ne samo na održivost poslovanja već uložiti resurse i u zaposlene. Zaključak diskusije jeste da je solidarnost i međusektorsko partnerstvo od ključne važnosti u savladavanju ekonomskih posledica pandemije kako u Srbiji, tako i u regionu Zapadnog Balkana.
Sesije poslednjeg dana koferencije, 23. septembra, će otvoriti diskusije na temu posledica koje očekivana ekonomska recesija može ostaviti na budućnost mladih i pitanja pravedne energetske tranzicije.
Šesta godišnja regionalna konferencija Move.Link.Engage organizuje se online od 21. do 23. septembra u Beogradu pod nazivom Development for Real: Partnership, Solidarity and Responsibility in Post-Covid 19 era. Fokus ovogodišnje diskusije je reakcija EU na pandemiju, predstavljanje ključnih karakteristika plana oporavka za EU i istraživanje uticaja najnovijih dešavanja na EU perspektivu Zapadnog Balkana. Cilj konferencije je da pruži dodatnu podršku i konkretna rešenja civilnom društvu u kontekstu regionalnog partnerstva, solidarnosti i odgovornosti. Konferenciju organizuje Beogradska otvorena škola uz podršku Kraljevine Švedske putem platforme Zoom. Više informacija možete pronaći ovde.
