U zemljama, kandidatima za članstvo u EU, govori se o važnosti konsolidovanja demokratije kroz saradnju s civilnim sektorom s transparentnim ciljevima, kao modela za prevazilaženje podela u društvu. Tako se pospešuje rad nezavisnih institucija, kao i inkluzivne parlamentarne procedure, sloboda medija, borba protiv korupcije, jednakost, inovacije i zaštita životne sredine.

Međutim, u Srbiji postoje građani koji su, tokom više od pola veka, pozivali upravo na ove vrednosti i branili ih, dok je malo gde bilo pune svesti o njihovoj važnosti. Borbu, koju su vodili od prve polovine 1970-ih, nisu sami hteli. Ona im se nametnula kada je započeta gradnja hidroelektrane „Pirot“ i kada se, u vezi s tim, pojavila ideja da se izmesti tridesetak kilometara toka Visočice, jedne od sutoka koja s Toplodolskom rekom čini Temšticu.

Dobijene bitke

Temštica je najveća reka na srpskom delu Balkana, planine koja je imenovala celo jedno poluostrvo i pradavnoj planini Hemi mont, kasnije Hemus, na čijim je obroncima Aleksandar Veliki pobedio autonomne Tračane, pre nego što će krenuti u osvajanje sveta i širenje kulture prožimanja i tolerancije, tj. helenizma. Za razliku od Tračana, Temštani svoju bitku nisu izgubili.

Iako je Visočica skrenuta i njeno ušće u Nišavu „pomereno“ dvadesetak kilometra ka jugoistoku u odnosu na prirodno, Temštani, sa selima nizvodno od akumulacije, uspeli su da, tokom 50 godina borbe, sačuvaju ostatak toka Temštice – Toplodolsku reku. Posle toga, reklo bi se, stekli su iskustvo neodustajanja.

I tako, kada su početkom druge decenije ovog stoleća, krenuli planovi i projekti za gradnju malih derivacionih hidroelektrana na rekama Stare planine, Temštani su ponovo stali u odbranu svojih reka. Nedavno je i ta bitka dobijena! Grad Pirot je odlučio da se na području Parka prirode Stara planina ne grade takve elektrane, a ovoga puta su se suprotstavila i, sada ugrožena, druga sela, te je formiran Savez mesnih zajednica Stare planine. Istrajavanjem u zaštiti svojih prava, uspeli su, ovih dana da dođu do delimične pobede. Opština Pirot, odlučila je da uvede moratorijum na izgradnju mini-hidrocentrala na samo 15 godina.

Čuvanje prirode kroz generacije

Temštani i meštani sela nizvodno od akumulacije borili su se svim sredstvima koja su im bila na raspolaganju. Lobirali su za svoju, pravu stvar, mobilisali su javnosti, studente i struku. Kada se sagleda suština njihove borbe, vidi se da je to bio, pre svega, konstantni gandijevski (nekad više, nekad manje) otpor na terenu. Od staraca do male dece, svest o potrebi očuvanja reka i prirode prenosi se ovde s kolena na koleno. Posle pola veka borbe, u Temskoj, srcu Stare planine, otvoren je Dokumentaciono-informativni centar i Muzej odbrane reka Stare planine. Ovaj muzej kao trajno javno dobro služi svima koji su stali u odbranu prirode. Muzej je i obrazovni centar u okviru kog se održavaju predavanja, seminari, radionice i stručni skupovi. Izložbena postavka je mobilna, te tako dokumentarni filmovi, dokumenta, fotografije, kao i edukativni programi koji za cilj imaju uključivanje građana, gostuju u zemlji i inostranstvu.

Za reke koje još teku

Muzej dodeljuje i Nagradu za životno delo u oblasti zaštite prirode „Plava povelja Stare planine“. Ove godine nagrada je dodeljena dr Miroslavu Demaji, naučnom savetniku, koji je odlučno, ličnim primerom pokazao da živi u skladu sa svojim uverenjima (Ovde možete pogledati njegovu izjavu povodom dobijenog priznanja). Nebojša Ilić i dipl. inž. Dušan Mitić, koji je pokrenuo pitanje zaštite Toplodolske reke u Skupštini opštine Pirot 2003. i 2007. godine i uspeo da izdejstvuje saglasnost svih političkih partija za podršku Odluci i Deklaraciji o zaštiti Toplodolske reke, svoja priznanja posvetili su svim borcima za reke, svojim drugovima, kao i sveštenstvu manastira Svetog Đorđa, koji je podržavao narod od početaka ove epopeje.

Kada skinemo sve slojeve priče o pola veka borbe za reke, dolazimo do onih koji su borbu pokrenuli i održali njen plamen − Hristivoje Pejčić, mr Zvonimir Krstić, Dragoslav Pejčinović, akademik Radivoje Mančić, Dušan Mitić, Nebojša Ilić, prota Rajko Glišović. To su ljudi zahvaljujući kojima Toplodolska reka i planine Temštica postoje. Takav otpor za očuvanje prirode jedinstven je u svetu. Oni nisu imali druge nagrade, osim te da reke još uvek teku. Hvala im na tome.

Pozivamo zainteresovane pojedince i organizacije, iz zemlje i sveta, na saradnju, kako bismo jačali snage koje štite najdelikatnije vidove života na planeti. Za još mnogo godina aktivističkog života i zdrave životne sredine!

Nagradu Pokretači promena 2019 - Prvi glas građana dobila je organizacija civilnog društva koja je kroz svoje aktivnosti javnog zagovaranja obezbedila podršku velikog broja građana koji su postali nosioci poruke kampanje, a u 2019. godini to je inicijativa „Ne za MHE“ Saveza mesnih zajednica Stare planine. Više o njihovom radu možete pogledati ovde.

Tekst je preuzet iz 64. broja biltena Progovori o pregovorima - Pokretači promena: Borba za bolje društvo.

Autorka: Dragana Božinović, autorka Muzeja odbrane reka Stare planine, projekta Saveza mesnih zajednica Stare planine