Tribina „Ljudska prava u ustanovama socijalne zaštite”, koja je deo ciklusa tribina Bolja briga o mentalnom zdravlju, održana je 6. septembra na Fejsbuk stranici MentalHub-a.
Učesnici tribine su istakli primere dobrih praksi koji predstavljaju važan korak u procesu deinstitucionalizacije koja je planirana u okviru Programa i Strategije o zaštiti mentalnog zdravlja ljudi u institucijama 2019- 2026 godine i stvaranju Centara za mentalno zdravlje u sredinama boravka osoba sa psihosocijalnim poteškoćama.
Maja Popović, iz organizacije Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom (MDRI-S), je ocenila da činjenica da se 80% dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetu nalazi u insituticijama jeste veliki problem u kontekstu deinstitucionalizacije u Srbiji. Boravak ove dece u institucijama tema je izveštaja „Zaboravljena deca Srbije”, koji je predstavljen učesnicima tribine. Važan deo rešenja jeste obezbeđivanje podrške u zajednicama biološkim i hraniteljskim porodicama uz edukovan i adekvatan kadar kako bi se stvorio stabilan sistem usluga kojima bi se proces institucionalizacije značajno promenio, istakla je Maja Popović.
Pravnica Marta Sjeničić upoznala je učesnike bliže sa Zakonom socijalne zaštite, ali i relevantnim pravnim aktima na nacionalnom i međunarodnom nivou koji garantuju zaštitu prava ljudi u institucijama zaštite. Pravnica Sjeničić je istakla važnost sistemskog delovanja, kao i potrebu za osnivanjem odgovarajućeg koordinacionog tela različitih Ministarstava i relevantnih sektora kako bi usluge bile koncentrisane i dostupne ljudima kojima su potrebne. Ovakvo rešenje bi najviše pogodovalo deci sa invaliditetom koja su vulnerabilna kategorija. Sistemi moraju „slušati jedan drugog” uz razvijanje usluga u zajednici, kako bi se sprečilo prelivanje problema iz jednog sektora u drugi.
Psiholog Miša Raič je sa učesnicima podelio svoj uvid u posledice institucionalizacije uz osvrt na sprovedena istraživanja - deca i mladi koji borave u domovima ispoljavaju veći stepen nezadovoljstva kvalitetom života, kao i veće probleme u emocionalnom funkcionisanju i psihosocijalnom zdravlju u odnosu na decu koja žive u hraniteljskim i biološkim porodicama. Takođe, deca u institucijama ispoljavaju veći broj mentalnih problema depresivnog i anksioznog spektra, kao i problematičnih ponašanja.
Učesnici su zaključili da je deinstitucionalizacija potencijalno rešenje problema sa kojim se osobe u institucijama socijalne zaštite susreću i naglasili da je važan korak u celom procesu pružanje podrške onima koji sistem zaštite napuštaju - rad na osposobljavanju mladih i dece kako bi se spremili na život van sistema.