Ko su ljudi koji rade sa decom u privatnim školicama jezika, glume, plesa, sporta, vrtićima ili igraonicama? Ko su vlasnici ovih školica, kako biraju zaposlene i po kojim kriterijumima? Da li se proverava način na koji se zaposleni ophode prema deci? Koliko ovi kolektivi poznaju fenomen nasilja nad decom, da li su upoznati sa propisanom procedurom ukoliko se na nasilje posumnja ili se ono dogodi? Ovo su neka od pitanja o kojima bi roditelji trebalo da razmišljaju prilikom upisa dece u ove privatne škole.

Roditelji često misle da su privatne školice deo sistemske sektorske zaštite dece koju sprovodi država, pa čak i da postoji inspekcijski nadzor za njih po tom pitanju. Ali to nije tačno, nema inspekcije i, samim tim, školice nisu deo sistemskog lanca zaštite. Iako ne postoji istraživanje, niti procene o tome koliko je rasprostranjeno nasilje i zanemarivanje dece u privatnim školicama, treba imati u vidu da se ono svakako događa, a da su neka deca pod naročitim rizikom da dožive neki oblik nasilja kako od vršnjaka, tako i od osoba kojima je poverena briga o njima.

Vlasnici privatnih školica od početka ove godine imaju obavezu da imaju razvijen interni protokol za zaštitu dece od nasilja. Ta obaveza je uvedena u novom Opštem protokolu za zaštitu dece od nasilja Vlade Srbije koji je usvojen početkom godine, ali o kom vlasnici privatnih školica nisu informisani. Ova odredba, uneta u Opšti protokol, rezultat je napora Užičkog centra za prava deteta i Mreže organizacija za decu Srbije koji su se zalagali za to da se privatni sektor uključi u sistemsku zaštitu dece od nasilja. Legislativa je, delimično urađena, sada treba ovu odredbu uvesti u praksu.

Ostvarena je saradnja sa pet privatnih subjekata u Užicu (školice stranog jezika, igraonica, vrtići, školica za kreativni razvoj dece), gde se, pored edukacije zaposlenih, pruža mentorska podrška u uspostavljanju internih procedura, a planiraju se radionice za informisanje i edukacije roditelja i dece o ovoj temi. Na ovaj način se pomaže školicama u uspostavljanju procedura za pravovremeno i adekvatno reagovanje u slučaju nasilja, što znači da osoblje mora znati da prepozna nasilje, da adekvatno reaguje ako se ono dogodi i da o nasilju obaveste odgovorna lica.

Interne procedure za zaštitu dece od nasilja su važne za privatne subjekte koji rade sa decom jer tako postaju ili ostaju okruženje u kome će svako dete biti bezbedno, sigurno i zaštićeno; osnažuju poverenje kod korisnika usluga, a istovremeno postaju primer dobre prakse i pomažu širenju svesti o odgovornom načinu poslovanja, posebno u delatnosti u kojoj je bezbednost dece od velike važnosti. Na ovaj način štite svoj ugled, jer bez smernica, uputstava i sistema za zaštitu u većem su riziku da neefikasno postupaju ako dođe do nasilja. Bez primene odgovarajućih smernica i standarda za zaštitu dece, navodi o nasilju, bilo da su osnovani ili neosnovani, mogu da unište reputaciju školice, što dovodi do ozbiljnih posledica na njihovo celokupno funkcionisanje.

Uspostavljanje internih procedura ne treba shvatiti kao „još jedan dokument koji mi država traži“, već kao pokušaj da kolektiv zaista nauči kako da spreči bilo koje oblike nasilja nad decom i da im adekvatno pomogne ako do takvih situacija dođe.