Ovako je UNESCO definisao inkluziju pre dvadeset i pet godina. Četvrt veka kasnije inkluzija je u mnogim gradovima u Srbiji najvećoj meri ostala samo definicija. Kako bi se deci, i onoj sa poteškoćama u razvoju, ali i onoj koja su natprosečno nadarena, omogućilo školovanje po njihovoj meri, u Nišu je započet projekat „Inkluzivnim obrazovanjem do inkluzivnog društva.”
Otvoreni klub iz Niša, uz podršku Beogradske otvorene škole i USAID-a, pokušava da nadležnim gradskim, ali i državnim institucijama, skrene pažnju na to da su mnoga deca ušla u obrazovni sistem, ali da on još nije kreiran po njihovoj meri. Sve informacije, ideje i rešenja do do kojih je Otvoreni klub došao radeći na ovom pitnaju, predstavljeni su na zajedničkom sastanku civilnog sektora, medija, niških osnovnih i srednjih škola i predstavnika Grada Niša.
IRK preporučuje mere podrške deci, ali i sredstava za njihovu realizaciju često nema:
Kako je na sastanku naglašeno, po zakonu, potrebu za dodatnom podrškom deci procenjuje i predlaže Interresorna komisija grada Niša (IRK). Međutim, iako se rad ove komisije finansira iz lokalnog budžeta, mere koje IRK predlaže za decu nisu finansijski sagledane.
„IRK u Nišu je do sada predložila preko 700 mera, ali nemamo evidenciju koliko njih je realizovano. Pretpostavljamo da je veliki broj ostao nerealizovan upravo zbog nedostatka novca. Zato se i obraćamo lokalnoj samoupravi da budžetom za narednu godinu obezbedi sredstva za realizaciju predloženih mera, kako deca ne bi ostajala bez podrške” – navodi Olgica Beba Bajić, direktorka Otvorenog kluba.
Sa tim da predložene mere škole, a i porodice, zbog nedostatka novca često ne mogu da ispoštuju, saglasni su i nastavnici, učitelji i direktori škola.
„Mi se, kao škola, dovijamo i pokušavamo da omogućimo najbolje uslove, ali je pitanje kako je detetu kod kuće. Naravno da roditelj uvek želi najbolje za svoje dete, ali nekada nije obučen da pronađe adekvatnu metodu i objasni mu kako da izgovara reči, piše, radi, da se igra… Potreban je i novac za posebna nastavna sredstva i igračke koje su skupe” – navodi Aleksandra Projović, direktorka OŠ – „Stefan Nemanja.”
Da Nišlije ne znaju mnogo o inkluziji smatra Dušica Davidović, odbornica u Skupštini Grada Niša. Kako kaže, često se i osnovni pojmovi mešaju, poput ličnih pratilaca i pedagoških asistenata. Kako navodi, veliki problem je taj što u Srbiji ne postoji dovoljan broj pedagoških asistenata koji bi, osim u samom procesu obrazovanja, radili i sa roditeljima, starateljima ili hraniteljima.
„Jako je važno da i izvršna i zakonodavna vlast u Nišu budu upoznate sa merama koje predlaže Otvoreni klub. Potrebno je da te mere podrže i da se u 2020. godini gradski budžet uveća i dopuni kako bi one bile realizovane. Ne verujem da će neko od odbornika glasati protiv” – dodaje ona.
Na sastanku je, između ostalog, zaključeno i da veliku ulogu u promociji inkluzije imaju mediji. Bez inkluzivnog obrazovanja, kažu, nema inkluzivnog društva, a bez takvog društva nije moguće postići civilizacijski nivo kakav imaju zemlje Evropske unije.
Izradu vesti podržao je američki narod putem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), a u okviru projekta „Aktivni građani – bolje društvo zagovaranjem ka saradnji i demokratskom razvoju Srbije“, koji realizuje BOŠ. Sadržaj vesti isključivo je odgovornost Otvorenog kluba i ne predstavlja nužno stavove USAID-a,Vlade SAD-a ili BOŠ-a.
