Kako bi se za svu decu koja pohađaju školu u Nišu stvorili odgovarajući uslovi za rad, učenje i druženje, Otvoreni klub je u proteklih šest meseci prikupljao informacije o tome šta su konkretni problemi, a zatim i pronalazio predloge rešenja. Sve informacije i analize, do kojih su došli u okviru projekta „Inkluzivnim obrazovanjem do inkluzivnog društva“, dobiće i niški odbornici, a u Otvorenom klubu očekuju da će se o njima uskoro i odlučivati.

Kroz ankete i gradske forume, o tome kako iz svog ugla vide inkluzivno obrazovanje, izjasnile su se i Nišlije, ali i predstavnici institucija i ustanova koje su direktno povezane sa decom i njihovim odrastanjem. Jedan od problema koji su u Otvorenom klubu uočili jeste što se iz lokalnog budžeta finansira rad Interresorne komisije, koja traži najbolji način da se nastavni program prilagodi svoj deci, ali budžet ne obuhvata i opremu, pribor ili rad potrebnih saradnika u nastavi.

Građani su popunjavali i upitnike o inkluzivnom obrazovanju

Zato zaključuju da je neophodno unaprediti rad ove komisije, ali i utvrditi stalno i stabilno finansiranje inkluzivnog obrazovanja. Na osnovu razgovora sa stručnjacima i istraživanjem, utvrdili su da bi bilo poželjno osnovati telo u opštini koje bi direktno bilo zaduženo za ovakvu vrstu obrazovanja.

Takođe, jedinstveni sistem vođenja evidencije o deci iz osetljivih grupa pomogao bi praćenju njihovog napretka, a kako kažu, neophodna je i promocija inkluzije i inkluzivnog obrazovanja u porodicama, školama, selima i gradovima. 

Kako je pokazala anketa, 98,9% ispitanika (od 220 njih) zna i razume šta znači inkluzivno obrazovanje, dok 66,4% njih smatra da grad i opštine ne izdvajaju dovoljno sredstava za izvođenje inkluzivne nastave u školama. Najveći broj anketiranih građana misli da je najbolji način za unapređenje inkluzivnog obrazovanja bolja edukacija nastavnika, ali i izdvajanje više novca za sprovođenje mera Interresorne komisije i dodatnu podršku deci.

Otvoreni klub je za najmlađe skrojio i predstavu sa elementima forum teatra. „Neinkluzivna priča“ izvedena je pet puta, a posle svakog igranja održan je i građanski forum, gde su učesnici i publika, kroz dijalog, iznosili svoja mišljenja i sugestije za proces inkluzivnog obrazovanja. Probe za predstavu trajale su dva meseca, tokom kojih su održane 32 dramske radionice, kao i radionice o dečijim pravima… 

Jedan od rezultata rada na unapređenju inkluzivnog obrazovanja jeste i Program praktične politike, gde su navedeni svi problemi, ali i mogući načini za njihovo rešavanje. Ovaj program je zatim predstavljen nadležnim gradskim institucijama i školama, u želji da bude temelj promena društva koje su usmerene ka pravom uključivanju sve dece, koja imaju bilo kakve poteškoće tokom odrastanja.

Cilj je da nadležni uzmu u obzir ove probleme i preporuke prilikom kreiranja nacrta budžeta za narednu godinu, navode u Otvorenom klubu.

„Predlog praktične politike dostavićemo svim odbornicima gradskog parlamenta. Imamo garanciju nekih članova skupštine da će na narednim sednicama o ovoj temi pričati za govornicom, da će upoznati odbornike sa preporukama i predstaviti im dokument. U toku je izrada nacrta gradskog budžeta za narednu godinu. Nadamo se da će se na Skupštini grada Niša diskutovati i o usvajanju pojedinih preporuka“ – navode u Otvorenom klubu i dodaju da će oni svakako pratiti rad parlamenta u narednom periodu.

Tekst je realizovan u okviru programa podrške civilnom društvu za javno zagovaranje i projekta „Aktivni građani – bolje društvo: zagovaranjem ka saradnji i demokratskom razvoju Srbije“, koji realizuje BOŠ uz podršku američkog naroda putem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID).